„Bolonja” kao „šuvarica”

Jedan uvaženi profesor iz Engleske rekao je da je „Bolonja” smišljena za studente ne mnogo ambiciozne, ne mnogo radne i ne mnogo sposobne. Sa ovim stavom saglasna je većina nekadašnjih diplomaca, ali i pojedini profesori, koji s negodovanjem gledaju na sadašnje puteve stizanja do indeksa, a potom i diplome. S druge strane, prosvetne i univerzitetske vlasti tvrde da „Bolonja” nije propala u Srbiji, a jasan dokaz za to je što smo na ministarskoj konferenciji upravo dobili istu ocenu kao i 2007. godine – četvorku.

Na naše pitanje kako komentariše činjenicu da smo ipak dobili dobru ocenu u sprovođenju bolonjskog procesa, profesor dr Velibor Stojić, dekan beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, odgovara da je jedno priča a drugo stvarnost, da se radi s teškom mukom i da i dalje smatra da se prenaglilo sa potpisivanjem deklaracije.

– Bolonjska deklaracija će da završi kao „šuvarica”. Proizvod ove najnovije reforme je stručnjak koji je do svog zvanja došao ne znanjem već zahvaljujući „puškicama”. Koliko znam, dosta fakulteta izlazi iz te priče. Čak i sam Bolonjski univerzitet više ne podržava deklaraciju u potpunosti. Kod nas su puna usta „Bolonje” uglavnom privatnim fakultetima. Kod njih nema padanja. Odgovorno tvrdim da oni školuju falš kadrove – kaže, dodajući da fakultet ne treba da školuje manuelce, već kompletne stručnjake i da je bilo potrebno da se prvo uradi reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja.

On posebno naglašava da način finansiranja direktno utiče na rušenje kvaliteta visokog obrazovanja, jer ukoliko nema dovoljno budžetskih studenata, iz budžeta se smanjuju sredstva za lične dohotke, pa onda profesori snižavaju kriterijume kako bi što više studenata prešlo u narednu godinu studija.

Slično razmišlja i profesor dr Ljubiša Stojmirović, s Beogradske poslovne škole, koji tvrdi da su za pad kvaliteta u visokom školstvu, uz „Bolonju”, krivi i mnogobrojni privatni fakulteti. Po njegovim rečima, profesori su prisiljeni da snižavaju kriterijume jer je procenat prolaznosti osnovno merilo njihovog rada.

Slične nedoumice čuju se i kod komšija. U Hrvatskoj je s fakulteta izišlo oko 9.000 „Bolonjaca”. Svi imaju završene tri godine studija i visoku stručnu spremu. Ono o čemu se glasno govori to je da postoji opravdan strah da će oni posao teško da nađu, a ako se i zaposle, biće to uglavnom slabije plaćeni poslovi za koje se dosada tražila srednja stručna sprema. Svoj stav oni su jasno iskazali i masovnim protestima na kojima su nošeni transparenti s porukama poput: „’Bolonja’ na faksu, čir na želucu”, „Prva bolonjska degeneracija”, „Gospodo, naši roditelji skupo plaćaju vaše eksperimente”…

Izvor: POLITIKA